Elektronska pošta

Elektronska pošta omogućava asinhronu razmenu pošte raznovrsnog sadržaja sa svim ljudima koji su povezani sa Internetom. Da bi se pošta mogla razmenjivati potrebno je da i pošiljalac i primalac imaju svoje elektronske adrese. Elektronska adresa se sastoji iz dva dela koja se razdvajaju znakom @ (engl. commercial at). Deo adrese iza ovog znaka je  domen, odnosno adresa računara na kome je poštansko sanduče korisnika a deo ispred je lično ime korisnika, onako kako je registrovano kod dobavljača.

Kod nas, adresa registrovana kod t-com provajdera je ime@t-com.me. Svaki korisnik ima i svoje poštansko sanduče (prostor za poštu) koje se nalazi na odgovarajućem serveru. Protokol za razmenu poruka na Internetu je SMTP (Simple Mail Transfer Protocol). Korisnik može provjeriti svoju poštu na dva načina:

·         direktno na udaljenom računaru-mail serveru otvaranjem web stranice koja omogućava taj pristup (webmax t-com-a, gmail, hotmail itd)

·         putem prenosa poštanskog sadržaja sa e-mail servera na svoj PC. Ovaj prenos omogućen je protokolom POP(Post Office Protocol) ili protokolom IMAP(Internet Message Access Protocol). Korisnik zatim koristi neki program za čitanje pošte, tzv. E-mail klient, kao što su Outlook Express, Eudora,Mozilla Thunderbird, IncrediMail…

Dakle, arhitektura servisa e-pošte ima tri osnovne komponente:

·        e-mail klijenti – nalaze se na korisničkoj strani, to su programi koji omogućavaju čitanje poruka,odgovaranje, prosljeđivanje,sastavljanje, brisanje itd.

·        serveri za elektronsku poštu (prenosni agenti) čine jezgro infrastrukture elektronske pošte. Oni prvo proveravaju autentičnost (korisničko ime i lozinku) onoga koji želi da pristupi poštanskom sandučetu. Prenosni agenti izvršavaju se na serverima.

·        komunikacioni protokoli:SMTP, POP i IMAP. SMTP se koristi za slanje od klijenta ka serveru, a POP i IMAP za slanje od servera ka klijentu.

Anatomija elektronske poruke je strogo određena: Poruka počinje zaglavljem u kome je adresa pošiljaoca, adresa primaoca i predmet poruke. Tu su i datum i vreme slanja poruke. Zatim dolazi telo (body) poruke, a na kraju je potpis -ime i adresa pošiljaoca (signature).

Elektronska pošta, osim što omogućuje razmenu poruka između dvoje ljudi na sličan način kao i uobičajena zemaljska pošta, nudi i mnogo drugih mogućnosti:

• uključivanje u elektronsku poštu raznovrsnog sadržaja: digitalizovane slike, tekst u raznovrsnom formatu (Word, Acrobat PDF, i slično), izvršne verzije programa ili čak filmove. U programima za elektronsku pošto to se obično zove dodatak ili prilog (engl.attachment).

• jednostavna mogućnost slanja iste poruke na više adresa. To se zove indigo-kopija (engl. carbon copy);

• prispela poruka se jednostavno može proslediti na jednu ili više adresa ljudi koje ona može interesovati. To se zove prosleđivanje poruke (engl. forwarding);

• na prispelu poruku se jednostavno može odgovoriti ne ponavljajući adresu pošiljaoca tako da se u odgovor uključi prispela poruka kao podsetnik. To se zove odgovor} (engl. reply);

• sve prispele i poslate poruke mogu se čuvati i brišu se po sopstvenom izboru. Sigurnost elektronskih poruka nije garantovana osim ako se poruke ne kriptuju (šifriraju). Svaki administrator SMTP servera kroz koji poruka prolazi može da je pročita.

Osim ovih pogodnosti, koje pojedincima omogućavaju efikasnu komunikaciju, elektronska pošta omogućava kreiranje i prijavljivanje na listu slanja (engl. mailing list). Suština ovih lista za slanje je jednostavna. Lista ima svoju posebnu adresu e-pošte i sve što neko pošalje na tu adresu, šalje se svima koji su prijavljeni na listi. Pošto oni sa svoje strane često odgovaraju na poruke, rezultat je konverzacija koja neprekidno teče. Ovo je korisno za povezivanje ljudi sa zajedničkim interesovanjima ili ljudi koji čine jedan tim koji zajednički radi na nekom projektu.